Ivo Senković je bio šesnaestogodišnji mladić bez iskustva i veštine koji je odlučio da zameni svog ostarelog oca na megdanu sa iskusnim ratnikom agom od Ribnika i tako sačuva čast svoje porodice.
Ljubav prema svom ocu, mladalački zanos i odsustvo straha su glavni razlozi za ovu Ivinu avanturu.
Zabrinut za svog sina, stari Đurađ je na sve načine pokušavao da ga odgovori od borbe, da ga uplaši i pokoleba, ali mladi Ivo se ni od čega nije mogao prepasti.
Nije se bojao ni age, ni njegovog pretećeg izgleda. Strašno agino ruho, veliki konj i koplje optočeno vukovom kožom za Ivu su bile samo obične, mrtve stvari.
Jedva je čekao da izađe na megdan. Bio je pun zanosa i nesvestan opasnosti u koju se upušta. Tome su doprineli njegova mladost i nedovoljno životno neiskustvo.
Shvatajući da je njegov sin premlad, nerazuman i nepromišljen, Đurađ mu daje savete kako da se odnosi prema agi, a Ivo sledi savet svoga oca i na megdanu se ponaša kao pravi iskusni megdandžija.
Prkosno odbija poziv na mir i predaju i izaziva agu.
Iako je bio mlad, bio je ponosan i predaja je za njega bila ponižavajuća. Odbio je čak i prednost koju mu je aga dao i tako došao na ivicu smrti, od koje ga spašava njegov konj.
Kasnije, kada je on stekao prednost, umesto da bude zadovoljan time što veliki aga beži sa megdana, Ivo je trčao za njim za njim pokušavajući da ga živog uhvati.
Bio je to nerazuman i detinjast postupak, koji ga je doveo u veliku opasnost. Srećom, uspeo je da se izvuče, da sabljom poseče aginog konja, obori agu na zemlju i ubije ga.
Time je pokazao smelost, veštinu i zrelost dostojnu velikom i iskusnom ratniku.
S druge strane, obukavši agino odelo i krenuvši tako obučen kući ponovo je iskazao svoju mladalačku nezrelost i nepromišljenost.
Nije bio svestan rizika da ga tako obučenog i rođeni otac može ubiti.
Iako je bio nezreo dečak, jedna nepromišljena i nemirna glava, Ivo se sa megdana vratio svojoj kući kao živ i zdrav.
Uspeo je da pobedi iskusnog ratnika i da sačuva ugled i čast svog oca i svoje uskočke porodice.